Одговор државе на епидемију ХИВ-а

У борби против ХИВ-а, у Србији се у претходним годинaма радилo на више нивоа. 2010. године Србија је успешно завршила петогодишњи период имплементације Националне стратегије за борбу против ХИВ/АИДС-а, а у марту 2011. године усвојена je нова Стратегија о ХИВ инфекцији и АИДС-у за наредни петогодишњи период.
 

Од 2006. године постоји и посебна Канцеларија, при Институту за јавно здравље Србије, која се бави овом темом на националном нивоу. У 20 градова у Србији, при институтима/заводима за јавно здравље и заводима за здравствену заштиту студената, грађанима је омогућено да се бесплатно и анонимно, уз адекватно саветовање, тестирају на ХИВ. Терапија и лечење су доступни свима који живе са ХИВ-ом, и у потпуности су финансирани средствима Репуличког завода за здравствено осигурање. Данас се оболели од сиде у Србији могу, осим у Београду, лечити и у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије је у претходне две године одобрио Републици Србији два петогодишња пројекта у укупном износу од око 20 милиона евра за борбу против ХИВ-а. Први пројекат спроводи Министарство здравља, а други Министарство здравља у сарадњи са невладином организацијом Омладина ЈАЗАС-а. Пројекти ће трајати до 2014. године.

Како би одговор државе на ову епидемију био ефикасан и успешан, неопходно је да у све активности буду укључене и иституције система и невладине организације. Борба против ХИВ-а пример је мултисекторске сарадње која поред Министарства здравља укључује и друга министарства, агенције Уједињених нација, међународне, невладине и верске организације, здравствене институције као и казнено-поправне заводе и домове за децу без родитељског старања, из разлога што је  ХИВ више од здравственог проблема.


Стратегија о ХИВ инфекцији и АИДС-у

Влада Републике Србије је у марту 2011. године усвојила Стратегију о ХИВ инфекцији и АИДС-у за период од 2011. до 2015. године. У изради ове стратегије учествовали су сви најважнији партнери који раде на пољу борбе против ХИВ-а (превенција, терапија и лечење), представници невладиног сектора. и организација особа које живе са ХИВ-ом.

Главне компоненте Стратегије су:

1. Превенција ХИВ инфекције у посебно осетљивим и другим осетљивим групама становништва и међу популационим групама од посебног интереса.
2. Здравствена и социјална заштита особа које живе са ХИВ-ом.
3. Пружање подршке особама које живе са ХИВ-ом.
4. Улога локалне заједнице у одговору на ХИВ инфекцију.
5. Људска права у области ХИВ инфекције.
6. Комуникације у области ХИВ инфекције.
7. Епидемиолошки надзор, мониторинг, евалуација и извештавање о националном одговору на епидемију ХИВ инфекције.

Поред тога што представља оквир за деловање и одговор државе на ову епидмемију, стратегија ће, надамо се, омогућити да се број оних који добију ХИВ смањи или задржи на ниском нивоу.

Превенција
Стечена искуства на пољу превенције омогућила су да се по важности издвоје и усмере они превентивни програми за које постоје докази да ће у наредном периоду имати највише могућности да утичу на промену понашања и ток ХИВ епидемије.
То су следећи програми: повећање броја особа саветованих и тестираних на ХИВ, превентивни програми међу особама које живе са ХИВ-ом и превенција у посебно осетљивим групама са ризичним понашањем, тј. у кључним групама становништва повећане изложености на ХИВ (инјектирајући корисници дрога, мушкарци који имају сексуалне односе са мушкарцима, сексуалне раднице и сексуални радници), другим осетљивим групама становништва (особе на издржавању кривичних санкција, сиромашне и маргинализоване особе, особе са инвалидитетом) и групама становништва од посебног интереса (млади, жене, војска, полиција). Значајно је истаћи да превентивни програми у области ХИВ-а постижу свој максимални ефекат онда када се развијају у оквирима снажне политичке подршке и када су окренути коренима рањивости, посебно у областима економске неједнакости, родне, националне, верске и социјалне неједнакости, стигме и дискриминације и насиља, посебно родно, национално и верски заснованог.


Локалне самоуправе
Упркос законском оквиру и активностима Министарства здравља, одговор на ХИВ инфекцију у Републици Србији још није уједначен на читавој територији, па се највећи број активности спроводи у Београду и другим већим градовима. Поједине локалне власти имају капацитет да спроводе активности у одговору на ХИВ инфекцију кроз градске управе за здравство, општинска већа, центре за социјални рад, канцеларије за младе, домове здравља, удружења грађана, али им за то недостаје познавање локалних потреба и успостављање приоритета, материјална средства и више времена посвећеног овим активностима. Кроз стратегију ће се радити на јачању систематског, континуираног и планског одговора локалних самоуправа на ХИВ инфекцију.


Људска права
Према Међународним смерницама за људска права и ХИВ инфекцију кршење људских права стоји у основи осетљивости на ХИВ инфекцију и њен утицај, укључујући и дискриминацију жена и кршење људских права која стварају и одржавају сиромаштво. Са друге стране, дискриминација и насиље над особама које живе са ХИВ-ом представљају кршење људских права. Током протекле деценије улога људских права у одговору на ХИВ епидемију и бављењу њеним последицама постала је очигледна. Међународни систем људских права препознао је ХИВ статус као основ за дискриминацију. Законом о забрани дискриминације, као и другим прописима развијени су механизми заштите људских права. Истовремено, утицај ХИВ -а скренуо је пажњу на неједнакост и вулнерабилност које воде до повећане глобалне стопе инфекције међу женама, децом, сиромашнима и маргинализованим особама. На тај начин пажњу су поново привукла економска, социјална и културна права. У том погледу садржај права на приступ здрављу све се више дефинише, а експлицитно се укључују расположивост и доступност ХИВ превенције, третмана, неге и подршке особама које живе са ХИВ -ом и особама угроженим ХИВ –ом.


Здравствене комуникације
Као потпуно нова компонента стратегије уведена је и област здравствених комуникација на пољу превенције ХИВ-а. Здравствене комуникације су једно од најзначајнијих оруђа за спровођење ове стратегије. Њихов задатак је да изграде општу подршку за спровођење промене понашања, да подрже редукцију ризичног понашања, информишу о услугама и сервисима који постоје. Кључне особе које преносе поруке у вези с ХИВ-ом су здравствени радници у примарној и другим нивоима здравствене заштите, радници у центрима  за социјални рад, запослени у медијима и активисти у невладином сектору.
 

Прим. др Елизабет Пауновић