Са затвореницима (особама на издржавању заводских санкција) на пројекту се ради кроз:

• Програм "Превенција ХИВа код корисника дрога у пеналним условима" који спроводи Специјална затворска болница у Београду

Специјална затворска болница

Специјална затворска болница је под јурисдикцијом Министарства правде Републике Србије, односно припада установама за извршење кривичних санкција. Основана је 1969. актом Савезног изврсног већа и некада је пружала услуге затвореницима из целе бивше Југославије. Након распада бивше државе, покрива потребе Србије. Намењена је за третман притвореника и затвореника чији здравствени проблеми превазилазе могућности затворских амбуланти. Капацитет болнице је око 400 пацијента, а у њој се тренутно лечи око 550 особа са тенденцијом да тај број порасте. На одељењу за наркоманију углавном се лечи око 120 пацијената, од којих је један број истражних пацијената који на одељењу остају кратко време, док се не санира апстиненцијална криза, и они нису укључени у овај пројекат. Пројектом су обухваћени пацијенти који имају од суда изречену меру обавезног лечења од наркоманије и на одељењу остају у просеку до шест месеци, најдуже до годину дана. Блокови на којима се налазе собе пацијената су апсолутно неусловни, без директног осветљења, вентилације и грејања у собама(собе нису окречене више од 10 година). Уз дозволу Министарства правде, у установи су боравиле разне домаће и стране делегације и њихови извештаји говоре да су услови рада за запослене као и услови у којима се лече пацијенти апсолутно испод сваког минимума.

Кратак опис пројекта "Превенција ХИВа код корисника дрога у пеналним условима"

Пројекат се односи на превенцију ХИВа код корисника дроге у пеналним условима. Све карактеристике корисника дроге као вулнерабилне групе, још више долазе изражаја у пеналним условима. Корисници дроге са којима се ради у пројекту су пацијенти Специјалне затворске болнице и налазе се на мери безбедности обавезног лечења од наркоманије. Оно што је заједничко за све од њих јесте то да често узимају већ коришћене игле, размењују прибор за дрогирање, игле за тетовирање, сексуално су активна група, често промискуитетни, понекад хомосексуалног или бисексуалног опредељења, а сексуалне контакте наjчешће упражњавају без заштите. Често се код неких од њих развије и "индуковани хомосексуализам", јер недостају особе супротног пола. Такође, склони су самоповређивању оштрим предметима и генерално аутодеструктивном понашању. Осим ових заједничких проблема, пажња је и на групи женских пацијената, због веома честог преклапања коришћења дроге и проституције. Посебно се третира и група на полуотвореном третману јер због излазака на викенде може бити још више изложена ризичном понашању. Кроз едукацију указаује се на глобални и локални значај ХИВ/АИДСа, указујући на здравствене и социјалне последице ове инфекције. Посебан фокус је на начинима преношења вируса ХИВа. Дели се и превентивни и едукативни материјал. Посебно се ради на контроли фактора који узрокују ризично понашање. Изазов је покушај промене ставова, решавање психолошких проблема, пре свега напетости, депресивности, ослабљене контроле импулса који заправо и генеришу ризично понашање. У већини случајева, ови пацијенти припадају дијагностичкој категорији поремећаја личности код којих су болести зависности секундарног карактера. Поремећаји личности нису много подложни корекцији, и то је озбиљна препрека у раду. Са друге стране, интелектуални потенцијали ових особа су често на завидном нивоу, њихова интроспективност, увид у сопствене проблеме, такође је задовољавајућа и то је помоћ у раду на мењању ризичног понашања повезаног са ХИВ/АИДСом. Пројектом су обухваћени мушкарци, корисници дрога на затвореном третману(око 100);жене, просечно их на лечењу има око 10, на затвореном третману; мушкарци на полуотвореном третману, што значи да повремено имају ограничене изласке "на слободу", по неколико сати до неколико дана и у том периоду су још више изложени ризицима. Осим ХИВа, у овом пројекту су заступљене и следеће теме које имају велики значај за популацију ових пацијената: Хепатитис, посебно Хепатитис Ц, полно преносиве болести и предозирање. Едукује се и особље, најпре медицинске службе (медицински техничари запослени на одељењу за наркоманију), затим чланови преваспитне службе (психолози, дефектолози и социјални радници) а такође и припадници службе обезбеђења. Едукација запослених доприноси бољем разумевању проблема пацијената и омогућава адекватнију помоћ и подршку. Активности пројекта реализују запослени на Одељењу за наркоманију са дугогодишњим радним искуством.