O studiji

Ovo istraživanje finansirao je Savet za ekonomska i socijalna  istraživanja u Velikoj Britaniji
Proizvodnju prateće publikacije namenjene zastupanju finansirao je DfID uz pomoć Programa Globalnog fonda u Srbiji i Internacionalne mreža pomoći (IAN).

Pregled studija

Istraživački tim radio je istraživanja u saradnji sa Ujedinjenim nacijama – Programom za razvoj (UNDP) od 2005. godine, u okviru dve studije. Prva studija bila je polazišna studija sprovedena tokom 2005-2006. Intervjuisali smo 42 osobe koje žive sa HIV-om i 18 pružalaca usluga u Srbiji i u Crnoj Gori. Ovu studiju finansirao je Sekretarijat za međunarodni razvoj britanske vlade (DfID) kao deo Inicijative za prevenciju HIV-a među vulnerabilnim grupama (HPVPI).

U drugoj studiji nastavili smo istraživanje sa 20 osoba koje žive sa HIV-om iz prve studije. Koristili smo nekoliko intervjua po osobi, kao i dnevnike, kako bismo stekli dublje razumevanje njihovih života i bili u mogućnosti da zabeležimo promene tokom vremena. Studija je sprovedena tokom 2006/2007. godine finansirana od strane Saveta za ekonomska i socijalna istraživanja Velike Britanije (ESRC).

Šta smo uradili?

1. studija – Intervjuisali smo 42 PLHIV osobe i 18 pružalaca usluga širom Srbije i Crne Gore. Središte pažnje studije bilo je iskustvo vezano za HIV terapiju. Nalazi studije prezentovani su u vidu UN izveštaja, u kom su zabeležene situacije sa kojima su PLHIV osobe suočene i date preporuke o mogućim promenama. Ovaj izveštaj nalazi se u odeljku internet prezentacije pod nazivom „Dodatni izveštaji“.

2. studija – Izabrali smo 20 PLHIV osoba iz prve studije za učesnike. Korišćeni su sledeći kriterijumi uzorkovanja: rod, uzrast, vreme proteklo od postavljanja dijagnoze, istorija lečenja, oblast boravka, rizična grupa, kontakt sa NVO i volja za učešćem. Profil uzorka odgovara opštem profilu HIV populacije i obuhvata osam osoba koje žive izvan Beograda. Učesnici su intervjuisani najmanje tri puta tokom godinu dana. Većina intervjua sprovedena je na srpskom jeziku a samo nekoliko na engleskom ili putem prevoda. Intervjui su trajali između 60 i 90 minuta svaki, i bili su snimljeni na traku a zatim transkribovani. Transkripti intervjua i beleške sa terena predstavljaju najveći deo podataka iz studije. Učesnici su takođe vodili dnevnike svojih razmišljanja i iskustava, u pisanom obliku ili u vidu audio snimaka. Učesnici su tokom studije bili u mogućnosti da stupe u kontakt sa istraživačima putem e-maila ili telefona.

Kako funkcioniše kvalitativno istraživanje?

Ovo je kvalitativno istraživanje. Prema tome, u središtu pažnje nalaze se iskustvo i mišljenje ispitanika.Veličina uzorka u kvalitativnom istraživanju daleko je manja nego u kvantitativnom istraživanju (npr. survey). Cij je da se zabeleže dubinske informacije, uključujući i nijanse u stvarnosti i iskustvu. Iako se možda ove priče ne odnose na celokupnu PLHIV populaciju, naišli smo na veoma slične priče među učesnicima i možemo sa izvesnom sigurnošću da tvrdimo da su one zajednička tema i izvan našeg uzorka. U prezentaciji našeg istraživanja često koristimo jedan slučaj ili priču da bismo predstavili iskustvo veoma slično iskustvu drugih.

Ono što nas zanima jeste lični ugao posmatranja. Iako se druge PLHIV osobe ili pružaoci usluga možda neće složiti sa karakterizacijom u datoj situaciji, važno je da čujemo šta ljudi koji žive sa HIV-om misle, i da pokušamo da eventualno razumemo na čemu zasnivaju takvo mišljenje. Podaci se ne analiziraju niti prezentuju u brojkama, već prenosimo reči učesnika.

Šta smo napravili?

Uz velikodušnu pomoć DfID-a, proizveli smo publikaciju za zastupanje: „Biti pozitivan: iskustva iz Srbije i Crne Gore.“

Članovi tima istraživača i učesnici u studiji gostovali su u emisiji Studija B „Beograd noću“

Ključne nalaze prezentovali su učesnici Evrovizije na konferenciji za štampu povodom Dana sećanja na preminule od side, u organizaciji UNAIDS-a 18. maja 2008.

Materijal koji se nalazi na ovoj internet prezentaciji namenjen je poboljšanju razumevanja stvarnosti koju doživljavaju osobe koje žive sa HIV-om, a napravljen je u saradnji sa učesnicima u studiji kao sredstvo za obuku i zastupanje. Naši specifični rezultati za ovaj materijal nastao iz istraživanja jesu:

• Da se delotvorno prenesu detaljna iskustva PLHIV osoba a pritom ne ugrozi njihov identitet.
• Da se pomogne bolje razumevanje PLHIV osoba među stručnjacima koji sa njima rade, kao i u opštoj populaciji.
• Da se koristi kao materijal za predloge projekata, akcione planove kao i rad NVO-a i donatora na lokalnom i internacionalnom nivou.
• Da se senzitivišu donosioci javnih politika u odnosu na potrebu da uključe PLHIV osobe i njihovu višestruku osetljivost prilikom kreiranja politike i zakona:
  • Neposredno, kroz prenos informacija i obezbeđivanje internog praćenja da li su tekući akcioni planovi u skladu sa državnim.
  • Posredno, obezbeđivanjem materijala kojim se može ukazati na potrebu za lobiranjem da se naprave nove ili izmene postojeće HIV agende, kako na nivou države tako i donatorske zajednice.

 
Kome se obraćamo?

• Osobama koje žive sa HIV-om, posebno onima kojima je nedavno uspostavljena dijagnoza.
• Profesionalcima koji rade sa osobama koje žive sa HIV-om/sidom. Priručnik je osmišljen tako da se može koristiti kao obrazovni i edukativni materijal namenjen radnicima u zdravstvu i socijalnim službama, kao i nastavnicima.
• Grupama koje se bave zastupanjem i ljudskim pravima, i sprovode kampanje u oblasti HIV-a.
• Edukatorima i nastavnicima koji se bave edukacijom ljudi o HIV-u.
• Donosiocima javnih politika kada se potrebe PLHIV osoba unose u zakone o zaštiti.
• Istraživačima koji sprovode neka buduća istraživanja u ovoj oblasti.
• Svakome ko želi da nauči nešto više o stvarnosti onih koji žive sa HIV-om.